Samo romantično 😀

Moje Malo Dete, Veliki Čovek.

Ovo je pola mog odeljenja iz osnovne škole, druga polovina je živa i zdrava, ali rasejana ko zna kuda. Prepoznajemo se, ali se ne poznajemo. Uprkos tome, ili baš zbog toga, zajedno smo plakali dok su nam pevali pesmu Zemljo moja. ♥️

Nekad mora i ovako. Mučim se. 😀

Ne smeta mi, ne bih ni primetila, da nije sata u kući koji se još uvek ne podešava sam.

Pre 4 godine, uzela sam ovu mrvu, da bude samo moja. I dalje je mrva, i moja, onoliko koliko njeno mačije dostojanstvo dozvoljava. ❤️😼❤️

Deca. Moja.
Veliki Ljudi.

Dom je tamo gde se greješ na mačku.

Toplo unutra i iznutra - to je zimska idila. 😉

Aha. Cele.
Jesenas su ih tu na terasi šurili u šerpi 😱

Moje prve komšije. I pogled kroz kuhinjski prozor, sad.

Pod 1 - ne znam zašto sam uzela odmor, kad sve vreme radim.
Pod 2 - ne znam zašto ne mogu da radim od kuće, kad nisam na odmoru, jer SVE VREME RADIM OD KUĆE, dok sam na odmoru.
Toliko o odmoru.

S Milkom nikad nisi sam. ♥️😼♥️

A kad sam ih najzad dobila, razgovor je bio krajnje neprijatan, ne zbog mene, koja imam problem i vrlo ljubazno postavljam pitanja, već zbog operaterke koja nije ni pokušala da sakrije koliko je nerviram.
Sestro ili menjaj pos'o, ili stav...

Korisnička služba DHLa, 7 minuta muzike i prekinuta veza. I tako...
Pa sad im ti budi korisnik.

2 kineza, 2 fajzera i moderna. Ako ima neka vakcina najnovije generacije, molim da mi odma' javite, još sam živa i prilično zdrava! 😁

Ja pregovaram sa A1. Za sada sam dobila "nemojte zvati vi nas, zvaćemo mi vas" 😁

Pre nešto više od godinu dana sam promenila posao. Kancelarija je druga, drugi su ljudi, drugačiji su ukrasi, ali ja sam ista 🌲♥️🌲

Paketić ♥️😼♥️

Jutarnji prozori, msm, prizori.

A, ne! Bolovanje za bolovanje, odmor (onaj pravi, ne ovaj falš, jednodnevni) NE DAM! 😛

Godišnji odmor za: vađenje krvi, registraciju kola, sitne posliće po bankama...jer sve mora radnim danom, u radno vreme.

Imala bi počasno mesto pod jelkom!

Od kako nemam malu decu, zaboravljam koliko smo uživali praveći čestitke...

Ko što rekoh, mačke i F1.

Imam veću tremu na tehničkom pregledu, nego na ginekološkom.

F1, vikend počinje! 😛

Danas me drma nostalgija, jer me svaki 29. novembar podseća na detinjstvo i moju baka Anđu, koja nas je od ranog jutra dočekivala uzvikom "ŽIVEO DAN REPUBLIKE", spremala praznični ručak i pravila doboš tortu. Moje bake nema od 2000, praznik je zvanično prestao to da bude 2002. ali sećanja ostaju.

Kad sam kod rada u prestonici, moj dan je počeo šetanjem pasa i vožnjom kroz musavo svitanje. Bar je pogled s prozora ok.

Što bi rek'o moj sin: "kupi mi neku sitnicu da se oraspoložim" 😂😂😂